Logopedski tretmani se sprovode nakon dijagnostike, a podrazumevaju pravljenje individualizovanog plana govorno-jezičke rehabilitacije, kao i psihomotorne i socioemocionalne stimulacije.
Intenzivno, i u međusobnoj saradnji terapeuta ,se pomaže procesima razumevanja, produkcije, pažnje, koncentracije,auditivne percepcije, vizuelne percepcije i vizuomotorne kontrole, opšte motorne sposobnosti, specifične motorne sposobnosti šake, grafomotorici, razvoju ritma i tempa, čitanju, pisanju, korekciji pogrešnog izgovora glasova.
Tretmani koji se sprovode u centru:
- Logopedski tretman
- Rani stimulativni logopedski tretman
- Logopedski tretmani na daljinu (putem skyp-a, zoom-a)
- DTTC metoda u tretmanu verbalne govorne apraksije
- Defektološki tretman
- Tretman reedukacije psihomotorike
- Logopedski tretmani odraslih osoba
Rani stimulativni logopedski tretman
se sprovodi u našem centru po metodologiji Hanen, u prisustvu i uz podršku roditelja terapeutu i detetu, i obrnuto, terapeuta, roditeljima i detetu.
U periodu ranog razvoja najveća je bojazan roditelja u slučaju odloženog progovaranja ili pojave nekih razvojnih odstupanja. Logoped je u tim situacijama od velikog značaja da usmeri roditelja kako što bolje i uspešnije da komunicira sa detetom i pomogne razvoju interakcije između njih. Da bi do govora došlo, neophodna je potreba, koja treba biti blagovremeno prepoznata, a na nju treba adekvatno i odgovoriti. Ukoliko to ne teče spontano između roditelja i deteta, tada stručnjak pomaže da se ti trenuci prepoznaju, i daje adekvatno znanje kako na njih reagovati. Time roditelj postaje snažan i pouzdan koterapeut.
DTTC metoda u radu sa verbalnom govornom apraksijom se primenjuje nakon obuke koju pruža ASHA (American speech-language-hearing Association) u saradnji sa Mayo klinikom iz Amerike i Once upon a time fondacijom. U pitanju je digitalno-temporalno- taktilni cuing ili znak koji pruža terapeut detetu kao podršku za izvođenje glasa, reči ili rečenice. Apraxia je motorni govorni poremećaj koji onemogućava planiranje i programiranje motornih pokreta neophodnih za govor. Ne tako redak poremećaj, pogađa 1- 2 dece na 1000, se manifestuje nemogućnošću pravilnog izgovora i vokala i konsonanata, greške nisu dosledne ni tipične, tj jedna reč se ne izgovara uvek isto ili na isti način. Glasovi su često distorzovani ili zamenjeni nekim drugim glasom. Često je akcenat na pogrešnom mestu, a izgovor kraćih reči je nešto lakši nego dužih. Razvoj jezika kasni i pored dobrog sluha i predispozicija, a ne mora se ispoljavati na oralnoj, motornoj muskulaturi. Cilj ovih tretmana je bolje planiranje pokreta koji su detetu neophodni da izgovori pojedino slovo ili reč , kao i da se ti pokreti izvode na pravi način u pravom trenutku.
Defektološki tretman sprovodi defektolog koji u najvećoj meri pomaže pre svega detetu u ostvarivanju punog potencijala njegovih opštih i specifičnih motornih sposobnosti, auditivne i vizuelne pažnje,vizuomotorne koordinacije, pažnje, koncentracije i pamćenja. Samim tim je neizostavni član tima i saradnik logopeda.
Tretman reedukacije psihomotorike je tretman pokretom, koji ima za cilj da obnovi psihomotorne obrasce iz određenog perioda života koji se nisu adekvatno razvijali, čime su uslovljavali razdor između motorike i emocija koje su u ranom razvoju neodvojive.
Sprovodi ga sertifikovani stručnjak u oblasti reedukacije psihomotorike sa opštom i specifičnom reedukacijom i relaksacijom
Logopedski tretmani odraslih osoba se sa posebnom pažnjom planiraju i sprovode pre svega u skladu sa vrstom povrede ili insulta koji je doveo do poremećaja govora, a onda i sa samim tipom afazije koja u velikoj meri utiče na oblik, vrstu, tok i ishod tretmana.
Odrasla osoba koja se nakon povrede ili insulta nađe u situaciji da ne može adekvatno ili uopšte da prenese željenu informaciju, po prvi put biva suočena sa činjenicom važnosti govora i jezika za svakodnevni život kao i osećaja frustracije jer je okolina ne razume. U takvoj situaciji logoped pre svega pomaže da se porodici daju adekvatne informacije, pruži podrška, i odredi adekvatan tretman.
Dijagnostika se vrši pomoću standardizovanih testova (BDAE, BNT, RAVLT,MMSE), time dobijamo opširne informacije o tipu afazije, na osnovu čega planiramo oblik i vrstu tretmana.
Sam oporavak će diktirati vrsta lezije i njena lokalizacija i obim, period nastanka lezije, eventualno već postojeća udružena patološka stanja, predhodna znanja pacijenta, nivo motivisanosti i stepen optimizma, kao i sama podrška porodice i okruženja.
Funkcije koje se restituišu ili delimično oporavljaju su na nivou glasa, slova, reči, rečenice, disanja, fonacije, rezonancije, prozodije, artikulacije, mogućnosti čitanja, pisanja, računanja, egzekutivnih funkcija. Iako je nekad i pored svog truda nemoguće uspostaviti verbalnu komunikaciju, pacijentu se pruža mogućnost i obuka da koristi i pronađe njemu adekvatan oblik alternativne komunikacije kao i neko od sredstava koja se u tu svrhu koriste. Novi podaci govore da primena sredstava AAC (asistivne i alternativne komunikacije) doprinosi povećanju komunikacije, iniciranju konverzacije i podsticanju verbalnog izražavanja.
Logopedski tretmani se sprovode nakon dijagnostike, a podrazumevaju pravljenje individualzovanog plana govorno-jezičke rehabilitacije, kao i psihomotorne i socioemocionalne stimulacije.
Intenzivno i u međusobnoj saradnji terapeuta ,se pomaže procesima razumevanja, produkcije, pažnje, koncentracije,auditivne percepcije, vizuelne percepcije i vizuomotorne kontrole, opšte motorne sposobnosti, specifične motorne sposobnosti šake, grafomotorici, razvoju ritma i tempa, čitanju, pisanju, korekciji pogrešnog izgovora glasova.
Tretmani koji se sprovode u centru:
- Logopedski tretman
- Rani stimulativni logopedski tretman
- Logopedski tretmani na daljinu (putem skyp-a, zoom-a)
- DTTC metoda u tretmanu verbalne govorne apraksije
- Defektološki tretman
- Tretman reedukacije psihomotorike
- Logopedski tretmani odraslih osoba
Rani stimulativni logopedski tretman se sprovodi u našem centru po metodologiji Hanen, u prisustvu i uz podršku roditelja terapeutu i detetu, i obrnuto, terapeuta, roditeljima i detetu.
U periodu ranog razvoja najveća je bojazan roditelja u slučaju odloženog progovaranja ili pojave nekih razvojnih odstupanja. Logoped je u tim situacijama od velikog značaja da usmeri roditelja kako što bolje i uspešnije da komunicira sa detetom i pomogne razvoju interakcije između njih. Da bi do govora došlo, neophodna je potreba, koja treba biti blagovremeno prepoznata, a na nju treba adekvatno i odgovoriti. Ukoliko to ne teče spontano između roditelja i deteta, tada stručnjak pomaže da se ti trenuci prepoznaju, i daje adekvatno znanje kako na njih reagovati. Time roditelj postaje snažan i pouzdan koterapeut.
DTTC metoda u radu sa verbalnom govornom apraksijom se primenjuje nakon obuke koju pruža ASHA( American speech-language-hearing Association) u saradnji sa Mayo klinikom iz Amerike i Once upon a time fondacijom. U pitanju je digitalno-temporalno- taktilni cuing ili znak koji pruža terapeut detetu kao podršku za izvođenje glasa, reči ili rečenice. Apraxia je motorni govorni poremećaj koji onemogućava planiranje i programiranje motornih pokreta neophodnih za govor. Ne tako redak poremećaj, pogađa 1- 2 dece na 1000, se manifestuje nemogućnošću pravilnog izgovora i vokala i konsonanata, greške nisu dosledne ni tipične, tj jedna reč se ne izgovara uvek isto ili na isti način. Glasovi su često distorzovani ili zamenjeni nekim drugim glasom. Često je akcenat na pogrešnom mestu, a izgovor kraćih reči je nešto lakši nego dužih. Razvoj jezika kasni i pored dobrog sluha i predispozicija, a ne mora se ispoljavati na oralnoj, motornoj muskulaturi. Cilj ovih tretmana je bolje planiranje pokreta koji su detetu neophodni da izgovori pojedino slovo ili reč , kao i da se ti pokreti izvode na pravi način u pravom trenutku.
Defektološki tretman sprovodi defektolog koji u najvećoj meri pomaže pre svega detetu u ostvarivanju punog potencijala njegovih opštih i specifičnih motornih sposobnosti, auditivne i vizuelne pažnje,vizuomotorne koordinacije, pažnje, koncentracije i pamćenja. Samim tim je neizostavni član tima i saradnik logopeda.
Tretman reedukacije psihomotorike je tretman pokretom, koji ima za cilj da obnovi psihomotorne obrasce iz određenog perioda života koji se nisu adekvatno razvijali, čime su uslovljavali razdor između motorike i emocija koje su u ranom razvoju neodvojive.
Sprovodi ga sertifikovani stručnjak u oblasti reedukacije psihomotorike sa opštom i specifičnom reedukacijom i relaksacijom
Logopedski tretmani odraslih osoba se sa posebnom pažnjom planiraju i sprovode pre svega u skladu sa vrstom povrede ili insulta koji je doveo do poremećaja govora, a onda i sa samim tipom afazije koja u velikoj meri utiče na oblik, vrstu, tok i ishod tretmana.
Odrasla osoba koja se nakon povrede ili insulta nađe u situaciji da ne može adekvatno ili uopšte da prenese željenu informaciju, po prvi put biva suočena sa činjenicom važnosti govora i jezika za svakodnevni život kao i osećaja frustracije jer je okolina ne razume. U takvoj situaciji logoped pre svega pomaže da se porodici daju adekvatne informacije, pruži podrška, i odredi adekvatan tretman.
Dijagnostika se vrši pomoću standardizovanih testova (BDAE, BNT, RAVLT,MMSE), time dobijamo opširne informacije o tipu afazije, na osnovu čega planiramo oblik i vrstu tretmana.
Sam oporavak će diktirati vrsta lezije i njena lokalizacija i obim, period nastanka lezije, eventualno već postojeća udružena patološka stanja, predhodna znanja pacijenta, nivo motivisanosti i stepen optimizma, kao i sama podrška porodice i okruženja.
Funkcije koje se restituišu ili delimično oporavljaju su na nivou glasa, slova, reči, rečenice, disanja, fonacije, rezonancije, prozodije, artikulacije, mogućnosti čitanja, pisanja, računanja, egzekutivnih funkcija. Iako je nekad i pored svog truda nemoguće uspostaviti verbalnu komunikaciju, pacijentu se pruža mogućnost i obuka da koristi i pronađe njemu adekvatan oblik alternativne komunikacije kao i neko od sredstava koja se u tu svrhu koriste. Novi podaci govore da primena sredstava AAC (asistivne i alternativne komunikacije) doprinosi povećanju komunikacije, iniciranju konverzacije i podsticanju verbalnog izražavanja.
